Često korištene aproksimacije

 Dvije često korištene aproksimacije uvode u fiziku (posebno u STR) krupnije logičke greške u tretiranju fizičkih veličina:.
Zbog korištenih aproksimacija oba dobijena algebarska iskaza su nekorektno ispisana. Treba ih zapisati drugačije, logički i fizički ispravnije. I na tome se vidi da A. Ajnštajn nije razumio suštinsko značenje tih algebarskih iskaza.
 U teorijskoj fizici aproksimacije ne bi trebalo primjenjivati!

Jednom prilikom sam napisao: Mrzim matematičke aproksimacije u fizici , jer aproksimacije uvode značajne logičke promašaje u „teorijsku fiziku“, a samim tim i pogrešno tumačenje objektivne fizičke stvarnosti. Fizičari radije mijenjaju fizičku stvarnost i vlastita shvatanja fizičke stvarnosti, nego što će preispitivati logički promašaj neke matematičke relacije dobijene „aproksimativnim putem“. Takve fizičare nazivam “ublehe”!

Razlika opt puteva


(s2 + s1)(s2 – s1) = 2xd – tačna relacija, ali nakon aproksimacije korištena relacija:

 (s2 – s1) = Δ = xd/l – je netačna relacija, a njena primjena značajna je u sagledavanju suštinskih pitanja interferencije.

Slika za Njutnove prstenove („pruge iste debljine“): neka nam posluži kao primjer primjene aproksimacijom izvedene netačne relacije: b = r2/2R u oblasti značajnoj za pitanja interferencije svjetlosti.

Potpuno istu aproksimaciju izveo je i Hajgens kod jednolikog kružnog kretanja, ali je začuđujuće kako je ta Hajgensova aproksimacija potrefila tačnu formulu!

Za aproksimacije u izvođenju formula i postavki u Teoriji relativnosti , te primjena takvih formula na tumačenje suštinskih prirodnih zakona i odnosa među veličinama u fizičkoj stvarnosti blago je reći da su „nedopuštene“. Treba upotrijebiti neki grublji i efikasniji izraz: glupo, promašeno, ne promišljeno, „sranje u fizici“. Toliko mi je značajno ovo pitanje u Teoriji relativnosti da ne mogu napisati prikladan izraz za količinu gađenja koju osjetim kad pročitam: „Dok je x malo, vrijedi približno :

aproximativna formula„ , a logika na tako izvedenoj matematičkoj relaciji među fizičkim veličinama još uzima kao „dokazana i eksperimentalno potvrđena istina“ ( kao fol – tačna, ali zbog malih vrijednosti mi to nismo u stanju opaziti u stvarnosti)!!!

Za “relativističke efekte” koji nisu zanemarivi, i koje bi mogli zapaziti, opet imamo problem neposrednog posmatranja, jer nismo u stanju ostvariti tako značajne brzine. Tako nam ostaje da “vjerujemo” kao pravi vjernici jedne “moderne naučne religije” – religije o Ajnštajnovoj relativnosti.

O mojim zapažanjima uzalud sam pokušavao razgovor sa profesorima Prirodno-matematskog fakulteta u Tuzli. Svi redom su me ignorisali (uz poneki i poružan komentar)!

“Oprosti im, Bože – ne znaju šta rade!”

Advertisements
Ovaj unos je objavljen u Nekategorizirano, Prostor i vrijeme, Specijalna teorija relativnosti. Zabilježite trajni link.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s